Najčešće pitanje koje se postavlja prilikom kupovine teleskopa je upravo kako napraviti fotografiju kroz teleskop. Fotografije šarenih maglina i udaljenih galaksija mamac su za sve koji vole astronomiju. Međutim, takav tip astrofotografije je vrlo zahtevan! Ipak, postoje načini da na jednostavan način napravite poneku astrofotku – ovde ćemo pokušati objasniti neke metode.
Zapamtite – zvezde, magline i galaksije (objekti dubokog neba, engl. “deep sky”) su jako tamne. Da bi ih zabeležili na fotografiji potrebne su dugačke ekspozicije, od barem nekoliko sekundi ili još bolje, minuta. Ne postoje kamere koje će u stvarnom vremenu pokazati video sliku na ekranu računara (naročito mobilnog telefona!) i na taj način nadomestiti pogled golim okom kroz okular teleskopa sa tamne lokacije, bez svetlosnog zagađenja.
Budući da se Zemlja okreće oko svoje ose, za fotografije dugačkih ekspozicija kroz teleskop je potrebno koristiti motorizovanu montažu koja prati i kompenzuje prividni pomak zvezda.
Autor: Boris Štromar
Fotografisanje mobilnim telefonom
Ovo je najjednostavniji način astrofotografije – treba prisloniti objektiv mobilnog telefona na okular i okinuti fotografiju. Pozicioniranje objektiva može biti problematično, ako to radite prvi put i bez pomagala. Udaljenost od okulara također igra ulogu – slika je bolja ako je objektiv nešto udaljeniji od sočiva okulara. Optimalnu udaljenost možete odrediti tako da po danu uperite teleskop u ravnomerno osvetljenu površinu (npr. zid) i odredite koja udaljenost daje najravnomernije osvetljeno vidno polje. U tome vam može pomoći neki od komercijalni držača, sa kojima smartphone može postaviti na okular. Kod fotografisanja okinite nekoliko uzastopnih fotografija i odaberite najoštriju.
Mesec snimljen sa Apple iPhone 7.
Mobilnim telefonom se najčešće i najlakše fotografišu objekti Sunčevog sistema. Moderni mobilni telefoni imaju sve bolju optiku, a uz malo pažnje rezultati bi vas mogli ugodno iznenaditi. Mesec i planete su dovoljno sjajni da za njih osim teleskopa nije potrebna nikakva posebna oprema, ali motorizovana montaža će i ovde biti od velike pomoći, jer će u protivnom objekti zbog zemljine rotacije brzo “pobeći” iz vidnog polja. Pri okidanju koristite odlaganje fotografisanja ili daljinski okidač - da se teleskop i mobilni telefon ne bi zatresli. Kao daljinski okidač obično služe tipke slušalica.
Sa motorizovanom montažom možete probati snimiti duže ekspozicije, za fotografiranje nekih sjajnijih deep sky objekata. Za duge ekspozicije često se koristi NightCap aplikacija (samo za iPhone), ali postoje i druge. Važno je da aplikacija ima opcije za ručno podešavanje postavki kamere. NASA za download besplatno nudi opširan dokument o astrofotografiji mobilnim telefonima, a na CloudyNights forumu možete pronaći mnoge primere astrofotografija sa mobilnim telefonima.
Gore opisani način fotografiranja objekata, prislanjanjem objektiva mobilnog telefona na okular, se zove afokalna metoda astrofotografije. Osim mobilnog telefona, na ovaj način se može fotografisati i digitalnim fotoaparatima koji nemaju izmenjive objektive. Ipak, ovaj način snimanja se vrlo retko koristi u astrofotografiji. Sa mobilnim telefonima je to jednostavnije, jer su lagani i mogu se uz pomoć držača montirati na okular.
Astrofotografija u primarnom fokusu
Ovaj “komplikovani” naziv zapravo označava vrstu astrofotografije gde se teleskop koristi kao veliki teleobjektiv. Dakle, potrebno je koristiti fotoaparat sa izmenjivim objektivima ili specijalizovanu astronomsku kameru. Za postavljanje na teleskop, sa aparata se mora skinuti objektiv, te dodati adapter sa bajonet navojem fotoaparata na tzv. T2 navoj. Svaki proizvođač aparata ima različite bajonete, tako da se mora nabaviti T2 prsten, posebno za Canon, Nikon, itd. Neki teleskopi na fokuseru već imaju T2 navoj na koji se može prišarafiti aparat sa montiranim T2 prstenom. Za teleskope koji to nemaju mora se dodatno nabaviti adapter sa T2 navojem na 1.25″ ili 2″ prihvat fokusera. Dobra opcija je 2× barlow sočivom sa T2 navojem. Deo sa sočivom se može maknuti, pa možete fotografisati u primarnom fokusu ili sa 2× dužim fokusom ako ostavite montirano sočivo.
Ovom metodom moći ćete bez problema snimiti Mesec i Sunce (uz odgovarajući filter za Sunce!) i teleskopom koji nema motorizovanu montažu, jer su to dovoljno sjajni objekti kojima ne trebaju dugačke ekspozicije. Tu će biti vrlo korisna barlow sočiva sa T2 navojem za fotografisanje sa 2× dužim fokusom za dobivanje veće slike Meseca. Mogu se snimiti i planete, ali u primarnom fokusu dimenzije će im biti jako malene. Za snimanje planeta se zato koriste posebne planetarne astronomske kamere. Ipak, i ovde će od velike pomoći biti motorizovana montaža.
U primarnom fokusu teleskopa možete naravno fotografirati i zemaljske prizore!
Astrofotografija dubokog neba
Fotografije objekata dubokog neba rade se isključivo u primarnom fokusu sa kvalitetnim motorizovanim montažama. Koriste se digitalni fotoaparati ili specijalizovane astronomske CCD/CMOS kamere na već gore spomenuti način. Astrofotografija dubokog neba izuzetno je zahtevna i za nju je potrebna posebna oprema i metode snimanja. Naime, da bi se snimili ti objekti u punom sjaju, ekspozicije moraju biti dugačke nekoliko minuta – od 2-3 pa do 30 i više. Za to vreme se zvezde prividno pomeraju, zbog rotacije Zemlje oko svoje ose, a da bi snimili željeni objekat, vidno polje koje je u kadru fotoaparata mora biti savršeno statično. Zvezde se ne smeju niti malo pomerati tokom ekspozicije, jer će inače snimak biti mutan! Zbog toga se moraju koristiti robusne ekvatorijalne montaže sa motorizovanim praćenjem, ali i mogućnošću korekcije periodičke greške.
Tragovi zvezda oko nebeskog pola tokom 45 minuta snimanja fotografije. Lokacija blizu Metajne na Pagu. Autor Boris Štromar.
Ekvatorijalna montaža
Međutim, čak i najbolje montaže ne mogu savršeno kompenzovati prividnu rotaciju noćnog neba. Sve montaže zbog nesavršenosti izrade imaju u sebi tzv. periodičku grešku, koja se ponavlja sa okretanjem zupčanika i pužnih vijaka. Ta greška može iznositi i nekoliko desetina lučnih sekundi! Zbog toga će na fotografiji zvezde ostavljati neobične tragove, kao na donjoj fotografiji i zato je potrebno raditi korekcije. Bez korekcija je moguće raditi ekspozicije od najviše 20-30 sekundi.
Periodična greška za vreme 13 minuta ekspozicije magline M1. Sitne tačkice su hot pikseli.
Korekcije se rade pomoću dodatne kamere montirane na istoj montaži – na manjem teleskopu, tražiocu, ili tzv. off-axis guideru. Dodatna kamera sa ekspozicijama od 1-3 sekunde prati pomake jedne jedine zvezde. Da bi se izvele korekcije potrebno je imati odgovarajući softver na prenosnom računaru iz kojeg se šalju signali kabelom iz računara do kontrolera ili priključka za autoguider na montaži.
Montaža mora biti dovoljno čvrsta da podnosi celi taj teret, a ne sme se niti malo pomeriti u slučaju laganog vetra. Uz to, montaža mora biti savršeno useverena (rektificirana), inače će se na ivicama fotografija videti rotacija vidnog polja.
Bez svega ovoga nije moguće napraviti dobru fotografiju dubokog neba kroz teleskop. Minimalna montaža za astrofotografiju sa malim teleskopima je EQ3 SynScan GoTo montaža, ali ipak preporučujemo barem HEQ5 GoTo.
Korekcija optičkih grešaka
Komercijalni teleskopi, pa i oni vrlo skupi, u većini slučajeva nisu optimizovani za kvalitetnu astrofotografiju bez određenih dodataka, koji će dati oštru sliku u celom vidnom polju fotoaparata ili kamere za astrofotografiju. Teleskopi su pogodni za vizualna opažanja, no digitalni fotoaparati imaju znatno veću površinu od zenice ljudskog oka, pa će zbog toga slika na ivicama neće biti oštra i deformirana. Takve deformacije nazivaju se “optičke aberacije” i ima ih nekoliko! Zvezde će na ivicama biti izdužene (“koma”), neće biti oštre (“zakrivljeno vidno polje”), a sjajne zvijezde i planete mogu oko sebe imati plavi halo (“homatska aberacija”, kod ahromatskih refraktora).
Velika maglina u Orionu sa izraženom komom. Reflektor 114/500 bez koma korektora, Huawei P40 Pro. Fotografija: Luka Poropat
Da bi slika bila oštra i kvalitetna na celom vidnom polju digitalnog senzora, kod astrofotografije teleskopima (reflektorima) sa ogledalom obavezno treba koristiti koma korektor. Astrofotografiju refraktorom svakako treba raditi kvalitetnim apohromatskim refraktorom uz odgovarajući reduktor/korektor.
Astrofotografija bez teleskopa?
Verovali ili ne, odlične astrofotografije se mogu raditi bez fotografisanja kroz teleskop! Širokougaone astrofotografije mogu se napraviti digitalnim fotoaparatima sa pripadajućim objektivom. Tako se mogu dobiti odlične fotografije sazvežđa, Mlečnog puta, brojnih maglina i zvezdanih skupova. Za takve astrofotografije je također potrebno raditi duže ekspozicije koristeći motorizovanu ekvatorijalnu montažu ili tracker. Gore spomenuta periodička greška neće predstavljati problem, jer je ona manja od razlučivosti fotoaparata u kombinaciji sa širokougaonim i normalnim objektivima. Ekspozicije mogu trajati i po nekoliko minuta. Uz precizno useveravanje moguće je snimati i teleobjektivima do 200 mm žižne dužine, pa i više.
Letnji Mlečni put u Strijelcu i Orlu. 16 ekspozicija po 30 sekundi, ISO 1600, 50 mm objektiv. Autor: Boris Štromar
Širokougaone astrofotografije se mogu snimati na dva načina:
“Piggyback” astrofotografija – fotoaparat se postavlja na foto-navoj na prstenu teleskopa ekvatorijalne montaže. Da bi sistem bio stabilniji, preporuka je koristiti adapter kojim se na glavu montaže umesto teleskopa direktno postavlja fotoaparat. Za ekvatorijalne montaže, koje nisu motorizovane se dodatno mogu nabaviti motori (dovoljno je samo za R.A. os). Piggyback astrofotografija moguća je i sa nemotorizovanim montažama, ako se koristi okular sa osvetljenim nitnim krstom. U tom slučaju se, gledajući kroz okular, ručno radi praćenje – nacilja se neka lako vidljiva zvezda i vrše korekcije pomoću ručica za fino pomeranje montaže, tako da zvezda bude u sredini nitnog krsta okulara.
Astrofotografija sa trackerom – popularnost širokougaone astrofotografije je tolika da se mnogi astrofotografi odlučuju na specijalizovane montaže, koje služe isključivo za takav tip fotografije. Tzv. “trackeri” su zapravo kompaktne ekvatorijalne glave, koje se postavljaju na fotografske tronošce i nakon preciznog useveravanja koriste za snimanje dugačkih ekspozicija. Prednost su im male dimenzije i težina, pa se lako transportiraju na lokacije udaljene od svetlosnog zagađenja. Baterije bez problema mogu izdržati i par noći snimanja, a u ponudi je i MiniTrack montaža kojoj uopšte ne treba električna energija! Takve montaže imaju ograničenu nosivost, pa se ne preporuje korišćenje teleskopa, osim malih apohromata prečnika 50-60 mm. Za takve slučajeve je odlična EQM-35 montaža, koja može služiti kao tracker, ali i klasična ekvatorijalna montaža.
Pejzažna astrofotografija
Ako vam se do sad nije zavrtelo u glavi od raznih opcija za astrofotografiju, razveseliti će vas najjednostavnije rešenje za fotografisanje noćnog neba – bez korišćenja teleskopa ili posebne motorizovane montaže! Kod širougaone astrofotografije je cilj uhvatiti zvezdano nebo iznad noćnog pejzaža u prirodi. Koriste se ultra-širokougaoni objektivi fotoaparata (najčešće žižne daljine manje od 24 mm) postavljenog na klasični fotografski stativ. Ekspozicije moraju biti ispod 30 sekundi i visoka ISO osetljivost (ali ne više od ISO 3200!) da se na zvezdama ne vide tragovi rotacije neba. Alternativno, snimaju se desetine uzastopnih fotografija, koje se kasnije kombinuju sa ciljem dobijanja zvezdanih tragova na nebu.
Kampovanje pod zvezdanim nebom na Pagu. Autor: Boris Štromar
Obrada astrofotografija
Bilo da snimate mobilnim telefonom, digitalnim fotoaparatom ili specijalizovanom astronomskom kamerom, dobijene astrofotografije moraju se pažljivo obraditi, kako bi se dobio što bolji rezultat. Većinom se snima nekoliko uzastopnih fotografija istog objekta, koje se posebnim softverom kombinuju kako bi se smanjio digitalni šum i pojačao signal zvezda i maglina. Među pojedinim fotografijama javiti će se pomaci, te ih pomoću tog sotvera treba međusobno registrovati i uprosečiti, a nakon toga dodatno obraditi (korekcija kontrasta, boje, itd.)
Opis cele procedure ipak je preveliki zadatak za ovaj članak pregleda metoda astrofotografije. Zato ćemo vam napisati listu nekih popularnih programa i zadatke koje izvršavaju, a detaljnije o astrofotografiji pročitati u besplatnom PDF “Vodiču kroz digitalnu astrofotografiju” kojeg su napisali vodeći hrvatski astrofotografi.
Deep Sky Stacker – besplatan program za registraciju i “stackiranje” (kombinovanje) deep sky astrofotografija
Sequator – besplatan program za registraciju i stackiranje, odličan za širokougaone i pejzažne astrofotografije
StarStax – besplatan program za izradu zvezdanih tragova
NightCap PRO – aplikacija za snimanje dugačkih ekspozicija iPhone mobilnim telefonima
digiCamControl – besplatan program za kontrolu DSLR fotoaparat preko laptopa
Astro Photography Tool – besplatan program za kontrolu digitalnih fotoaparata, astronomskih kamera i montaža
PHD guiding – besplatan softver za autoguiding
PhotoLapse – besplatan softver za izradu timelapse videa
Autor: Boris Štromar
Leave a Reply Cancel Reply