Teleskop je čest izbor kao poklon za rođendan ili Božić, neretko za djecu i mlade koje zanima nauka i astronomija. Od velikog izbora različitih vrsta teleskopa i cena, nije lako napraviti dobar izbor. Ovim tekstom pokušaćemo da razbijemo neke mitove o teleskopima i, nadamo se, olakšati vam kupovinu.

Teleskop nije nužan za astronomiju kao hobi. Mnogi astronomi amateri počeli su se baviti praktičnom astronomijom samo uz pomoć dvogleda. Dvogled je odlična sprava za astronomiju, jednostavan za upotrebu, prenosiv, a može se koristiti i za posmatranja u prirodi.

Mit br. 1: Dečji teleskop

Ne postoji “dečji teleskop”!

Teleskopi služe za gledanje svemira: to nisu igračke! Ukoliko kupite teleskop-igračku, za par hiljada dinara, ne možete od njega očekivati da će vam pokazati nebeske lepote. Kvalitetna optika i mehanika zahteva preciznu kontrolu kvaliteta i izradu od vrhunskih materijala. Nakon početnog entuzijazma, takvu igračku će dete vrlo brzo zaboraviti kada shvati da je neupotrebljiva.

Kampovanje pod zvezdanim nebom na Pagu. Autor: Boris Štromar

Za decu je važno da se teleskopom može lako rukovati i da nije preglomazan. Po mogućnosti odaberite alt-azimutalnu montažu, koju će dete moći samo koristiti. Budite strpljivi i objasnite da teleskop nije magična sprava i da nije moguće vidjeti magline kao na fotografijama. Krenite sa opažanjem Meseca i planeta, pa kad se naučite rukovati teleskopom, pokušajte pronaći neki sjajniji zvezdani skup ili galaksiju, ali sa mesta udaljenog od svetlosnog zagađenja grada.

Deca se lako razočaraju, pa izbegavajte jeftine teleskope. Komplikovani su za sastavljanje i upravljanje, klimavi su (slika se trese), slabe su svetlosne moći (slika je tamna). Minimalni iznos za teleskop ne bi trebao biti manji od 15.000 - 25.000 dinara. Sve jeftinije od toga će u 90% slučajeva vrlo brzo završiti u ormaru ili na Kupujem-Prodajem, a dete će ostati razočarano i izgubiti volju za astronomijom.

Mit br. 2: Povećanje teleskopa

Povećanje teleskopa nije njihova presudna karakteristika

Teleskop koji se reklamira sa 565x povećanjem treba u širokom luku izbegavati. Primarna funkcija teleskopa je skupljanje svetlosti! Veći prečnik objektiva = veća površina = sjajnija i oštrija slika. Velika povećanja koriste se samo za posmatranje planeta, a i u tom slučaju retko kada će se moći koristiti više od 200x.

Ograničavajući faktori za postizanje velikog uvećanja su prečnik teleskopa i stabilnost atmosfere. Maksimalno moguće povećanje okvirno se računa kao prečnik objektiva teleskopa u milimetrima pomnožen sa 2. Maleni 60 mm teleskop može podneti povećanje od 100-120x, nikako 300x ili više, kao što se nekada navodi na kutiji. Osim toga, povećanja do 120-150x su sasvim dovoljna za gledanje većine sjajnijih objekata na noćnom nebu.

Objekte dubokog svemira (magline, galaksije, skupovi zvezda) najbolje je opažati na malim i umerenim povećanjima (30x – 100x). Naša najbliža galaksija M31 u Andromedi prividno je 6x veća od punog Meseca! Velika maglina u Orionu, M42, je dvostruko veća.

Messier 31, velika galaksija u Andromedi. Fotografija: Boris Štromar

Mit br. 3: Tronožac

Teleskop uopšte ne mora imati tronožac!

Najveći neprijatelj za astronoma početnika je – klimava montaža. Čak i maleni teleskop može biti optički solidan, ali ako se slika trese pri najmanjem dodiru i vetru, to će biti vrlo frustrirajuće iskustvo. Teleskopi često imaju dugačku cev pa efekt poluge pogoršava situaciju.

Stvar spašava tzv. dobson montaža – drvena kutija na koju se stavi cev teleskopa. Jednostavno, efektno i stabilno.

Sky-Watcher dobsoni

Mit br. 4: Ekvatorijalna montaža

Ekvatorijalna montaža je komplikovana za upotrebu i kod jeftinih teleskopa vrlo nestabilna!

Ne znate što je ekvatorijalna montaža? Učinite sebi uslugu i nemojte kupovati teleskop sa takvom montažom. Za početnike, naročito decu, zbunjujuća je i komplikovana, što rezultira frustracijama. Najbolja montaža za početnika je alt-azimutalna: pomaci su jednostavno gore-dole, levo-desno. Da ponovimo, pazite da montaža bude čvrsta – bolje stabilna montaža nego veći teleskop.

Alt-azimutalne montaže možete prepoznati pod oznakama “ALT-AZ” ili samo “AZ”. Dobsoni su takođe vrsta alt-azimutalne montaže.

Ekvatorijalna montaža

Ekvatorijalne montaže imaju jednu osu, koja se usmerava prema Severnjači. Pravilno nameštena ekvatorijalna montaža, omogućava praćenje objekata na nebu okretanjem samo jedne ose, što je vrlo korisno kad je naučite koristiti. U praksi to znači u početku puno “šta se dešava” i “šta sad da radim” pitanja prilikom postavljanja montaže. Teleskop na montaži treba dobro izbalansirati, pa ako to ne uradite kako treba, rizikujete da vas teleskop zvekne po glavi kada otpustite kočnice.

Teleskopi sa ekvatorijalnom montažom obično negde u nazivu imaju oznaku “EQ”.

Mit br. 5: Kompjuterizovani teleskop

Teleskopi sa bazom podataka i elektronskim kontrolerom neće vam olakšati snalaženje na nebu!

Takvi teleskopi nisu u mogućnosti bez ljudske pomoći tražiti nebeske objekte – treba ih kalibrirati. To znači – nivelisati, odrediti sever, identifikovati i teleskopom pronaći nekoliko sjajnih zvezda na nebu. Tek tada će se teleskop moći pravilno orjentisati na objekat koji odaberete iz baze podataka. Ako se već trudite vizuelno pronaći tih nekoliko zvezda na nebu, onda možete pronaći i druge objekte uz pomoć karte neba, bilo papirne ili mobilne aplikacije. Razliku u ceni potrošite na kvalitetniji teleskop ili bolje okulare.

Praktičnost kompjuteriziranih teleskopa je njihova mogućnost praćenja, odnosno da objekat kojeg gledate ne “beži” iz vidnog polja okulara. Kad je dobro kalibrisan, teleskop će precizno naciljati objekat i nećete gubiti vreme traženja po nebu. Neke objekte je teško pronaći čak i ako ste vešti u korišćenju papirnatih karata!

Mit br. 6: Slika kao na fotografijama

Slika u okularu nije ni približno slična astronomskim fotografijama!

Šarene magline vidljive su jedino na fotkama dugih ekspozicija. Kroz teleskop ćete uglavnom gledati mutne sive mrlje i malene tačkice. Objekti na nebu su tamni, a ljudskom oku treba jako puno svetlosti da bi raspoznalo boje.

Niti najveći teleskopi ne pokazuju boje i detalje kao što se vide na fotografijama pa ako ste to očekivali, odustanite od kupovine. Boje se mogu videti tek na nekim zvezdama i suptilne nijanse na planetima. To je sve.

Poenta je videti svemir vlastitim očima. Osećaj kada gledate galaksiju, čija je svetlost na put krenula dok su još dinosauri šetali Zemljom, je nezamjenjiv!

Želim kupiti teleskop!

Teleskope nemojte kupovati u supermarketima i shopping centrima. Lošeg su kvaliteta, klimavi, slabe svetlosne moći, a prodavci uglavnom o teleskopima neće znati ništa više od onoga što piše na kutiji.

Teleskop obavezno kupite kod poznavaoca. Teleskop centar je jedna od retkih prodavnica u Srbiji specijalizovana za prodaju astronomske opreme. Stručno osoblje rado će vam pomoći pri izboru, pa nam se slobodno obratite telefonom ili mailom.

Uzmite u obzir da postoji mnogo različitih modela teleskopa i da ih jednostavno ne možemo sve istovremeno imati na lageru. Javite nam se ranije da po potrebi možemo naručiti teleskop koji vas zanima. Po pravilu svaki teleskop možemo dopremiti iz glavnog distributivnog centra u EU u roku od 30 do 45 dana.

Ali, teleskopi su skupi!

Odvojiti 30-40 hiljada dinara za teleskop je ozbiljna investicija. Teleskopi su sada znatno jeftiniji i kvalitetniji nego pre svega 20-30 godina, a i izbor je velik. Ako nemate barem 15.000,00 dinara za teleskop, bolje razmislite o dvogledu za astronomiju, nekoj knjizi, kalendaru sa fotografijama, atlasu neba, posteru…ili jednostavno, štedite za kvalitetniji teleskop. Sa budžetom ispod 8.000 dinara možete razveseliti ljubitelja astronomije s mnogim drugim opcijama: dobar izbor je kombinacija neke knjige o amaterskoj astronomiji, papirni atlas neba, vrteća karta neba, crvena astronomska svetiljka, zeleni laser za pokazivanje neba…

Šta se sve dobija u paketu?

Osim teleskopa i montaže najčešće dobijete dva okulara, znači dva različita povećanja. Ako ih se nudi više za malo novaca – nemojte kupovati. To je garancija lošeg kvaliteta. U optici nema magije kojom bi se mogao dobiti kvalitet za male pare. Uzmite u obzir da samo jedan iole bolji okular, obični plössl, košta minimum 3.000 dinara.

Dobra investicija je barlow sočivo – pomoću njega se dobijaju veća povećanja, korisna za Mesec i planete. Okular se stavlja u barlow sočivo i povećanje postaje veće za oznaku koju sočivo nosi – 2x, 2.5x, itd. (barlow sočivo ima samo jednu od ovih oznaka!).

Povećanje se računa tako što se žižna dužina teleskopa podelite sa žižnom dužinom okulara. Dakle, teleskop od 900 mm i okular od 10 mm daju (900/10) 90x povećanje. Sa 2x barlow sočivom povećanje je dvostruko veće – 180x.

Koji teleskop kupiti?

Da, ima ih puno. Zadržaćemo se na jeftinijim početničkim teleskopima. Kod njih zaboravite astrofotografiju kroz teleskop – mada je moguće slikati Mesec i Jupite mobilnim telefonom, a oni strpljiviji možda će moći postaviti fotoaparat na prsten, koji drži cev teleskopa, i oprobati se u širokougaonoj astrofotografiji tzv. “piggyback” metodom.

Najvažnije oznake teleskopa su prečnik objektiva i žižna dužina. Teleskop 60/900 ima prečnik 60 mm i žarišnu dužinu 900 mm. 60mm je malen prečnik i nemojte ga kupovati ako baš ne morate. Ako morate, uzmite alt-azimutalnu verziju umesto ekvatorijalne, biće lakši za korišćenje. preporučujemo bar 70 mm refraktor, po mogućnosti na stabilnijoj AZ3 montaži.

Vrste teleskopa:

Refraktor = refrakcija (lom) svetlosti = objektiv ima sočivo.

Reflektor = refleksija (odbijanje) svetlosti = objektiv ima ogledalo.

Katadiopter – najčešće ima dva ogledala i jedno sočivo.

114/900 reflektor nije loš izbor. Prečnik od 114mm prima dovoljno svetlosti za sjajnije magline i zvezdane skupove, naročito ako se maknete iz grada pod tamno nebo. Mesec će biti fantastičan, na Jupiteru se naziru detalji u prugama, a Saturnu pokazuje Cassinijevu pukotinu u prstenu. Montaža EQ2 bi mogla biti stabilnija, pa budite strpljivi prilikom fokusiranja. Pažljivo balansirajte teleskop, nemojte izvlačiti noge tronošca i dobro učvrstite sve delove. Ceni teleskopa (ukoliko nije uključeno u komplet) dodajte još cenu barlow sočiva, jer povećanje od 90x nije dovoljno za planete.

90/900 refraktor je ekvivalent gornjem reflektoru. Nešto je skuplji, ali ima kvalitetnu alt-azimutalnu montažu, koja je jednostavna za korišćenje

Sky-Watcher dobson 150/1200 u akciji. Fotografija: Boris Štromar

Najbolja opcija je 150/1200 dobson teleskop. Cena teleskopa je vrlo povoljna, a prečnik od 150 mm dovoljan je za godine i godine uživanja u pogledu na magline i planete. Veća verzija od 200 mm je još bolja, a cena je i dalje povoljna za teleskop tolikog prečnika.

Maleni dobson 130/650 je simpatičan prenosni stolni teleskop, uz dobru kolimaciju slika može biti dobra na povećanjima do 200x. Mini dobson 100/400 ima nešto bolji fokuser i usprkos malim dimenzijama, on je jako dobar širokougaoni teleskop za mala povećanja do 100x. Dobar je za decu, jer je jednostavan za upotrebu, brzo se postavlja i povoljne je cene.

Maksutov teleskopi su nešto skuplji, ali jako dobri za posmatranje planeta. Slika je vrlo oštra i kontrastna. Najveća prednost im je što su kratki i kompaktni, a time i lakši za transport.

Autor: Boris Štromar